mriža života

četvrtak, 04.02.2010.

Alkarski sin;))

foto: bloger broduboci Jedanput ide stari Jakiša ko neki sidi gusar fin, a za njim šljapka, ronja, skače junačke krvi najmlađi sin. Dernek je bio - a na derneku: sablje,pištolji, sinjski at, gusarske kape, srebro i zlato,Vrlička svila, uskočki sat. -E šta ćeš, sine, da kupi čako?- diteta sklonost kuša je svog; -Oćeš li sablju tu britku sjajnu ili bi rađe konja alkarskog? Il možda bi tija od svile runo?Neka ti bude svileno sve! Govori sine, govori brže da kupin ti onog što tamo rže?- Dite se češka rukon po glavi ka da ne zna šta bi od sveg; -A čako,čako,kupi mi čako: pečenja kupi janjećeg... Sad se i čača češe po glavi gledajuć dugo junčića svog: -E pa ja san voli sablje i koplja, a sin mi janjca pečenog!

- 13:38 - Komentari (11) - Isprintaj - #

petak, 29.01.2010.

Iskri iskra što me vuče....

Ledno je doba, svukuda mraz, u mojoj duši topao plam- tako mi nedostaje cvrčka ona al, kad zatopli, vratit će se, znam. Ipak bih da u brodicu mahunarku sjednem da posjetim njen Zeleni Dol možda je ipak ostao netko da čuva ognje, da čuva dom. Krećem na valu tamo kamo želim sve dokle mi sanak stiže, do svemira ili dubine ll možda ipak malo bliže. Svukud mi je tako lijepo, al kad zbunjena stanem, shvatim kako želim samo jedno da se svome špiljku vratim, jer u mome takvom srcu iskri iskra što me vuče špiljcu mome, domu mome i tišini moje špiljkuće. Desi mi se izvan nje da sve krene pa nikako kao da u haljinicu uvučem se naopako. Il ko da mi rakonja škarama unatrag pa dane kroji pa pomislim da za mene ništa više ne postoji. Tad u svome ludom strahu od nekakvog čudnog sloma hitno bježim pod okrilje špiljice mi – moga doma. A pred njom me Mile čeka,Anja, Siska, Gal i Gor, samo uvijek ko po magli prišulji se s leđa Zor. Taj me tikvan baš veseli ko zorica danak svoj i nikako da pogodim kakav li to sprema boj. A Mile me vilin štapom ganja:-Budi fina, mila,tiha, draga, budi dama iznad dama Vanja!- Ma da nebi! Oću ti, vraga!- Ne znam Mile, niti mogu,pa pogledaj cvit mi ovaj! Bisnim, pinim,hučim, bučim: -Vidi njega! Pa još ne uvenu a ti Zoro opet iz sna prenu. Šta oš Sunce, bem te što sad granu? I ti Dane, opet svitu svanu! Ajde cvite, pa usani brže kada tute meni tebe nema, a ti Zoro što me iz sna trže ajde drimaj kad se meni drima! A ti Sunce, ne sjaj mojoj muci nego sidaj!Moje je sunce silo! Bili dane u noć se obuci jerbo ona krije moje tilo...

- 19:04 - Komentari (11) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.