mriža života
subota, 31.03.2012.
Numero duzina ( broj 12 ) ;))
|
da vidimo; Badnjakovo,Silvestrovo,Panjkovo,Polovo,Cvjetnjakovo;pasti srca praznika u mene. Tupamarosi, Pekinezeri, Maltezeri, Čiuvavenezeri i oni noble đetsetinezeri morski medvidovi i medvidovice moje mili i dragi,priživija galileo i ovu kanonadu topova s Navarona pa sad malkoc zbraja udare one čipo-drito u prsi ,spram onih šta strišali,a i onih šta odvališe ebate pa prilipiše ki brašno u vitar kad izdiše. Daklem; Badnjakovo-prosinac 2011.onkolo-sobatka numero duzina-ajme... Silvestrovo-prosinac ,godina ista,misto radnje isto,sobkata ista, ledena brrrr...grrrrr.... Panjkovo - da, skoro će godišnjica,a mendule procvitale pa se mislin; a mili moj Posejdonije lipu si mi puru skuva za pokusat. Lipe si mi brazde i kurs odabra,ma u puno šesnu braceru uvalija,val te zapalija i na dno dna bezdana te ukotvija,ebem li teee... Ma da si mi barenko jedanput mignija kako škivat koju hrid,siku,greben neucrtani na karti ?! Ma jokenzi , kikiriki every day,žvakenzi dabl babl every night. Svu si me rašćepuša,rašćipa,njanci veslo jedno barenko da si mi ostavija,nema veze.Neka ti bude.Čini šta te voja i koliko te voja,ni me brige,ni me straj samo mi barenko mrvu zraka daj ,ili ću ti ukrest kako bilo da bilo ka šta i jesan, e da nebi! Onda je doša 26. veljače godine ove i Polovo; noć, mrkla noć,burovita,ledna,jezovita.Krenili smo u đitu mrvu i drito na omiljeni muletić,kad ; jedan,drugi pa treći val tresnu o mulet i priskakaju priko mene,a ne znan koliko je to trajalo zabuljena u nestvaran prizor treska i praska i modrine i mokrine,uglavnom dođen sebi-ne čujen ga,ne vidin ga,nema ga,a sve se cidi s mene. Učopi me treskavica. Mrvu svitla od lampadini ceste bilo je i sad gledan u tu vodu,buljin,buljin i buljin i ugledan;pluta tilo,sunce moje milo. Skači gali ebate ,skači u svemu i pljaaaas i skočin i zaveslan, veslan ,veslan žestoko ,žestoko i uvatin ga i potegnen ga i nazad i nazad i nazad....izađemo ...konačno...na suvo. Položin ga na klupicu,okrenen na bok i brljan i trljan i trljan nesvjesno dok mrklu noć nožen rižu oni koji se ne čuju prema vanka,al utrobu razdiru;- jecaji- . Iz ustašac bila smjesa ko snig bila iscurila,a njega, njega mi ne vratila.Suze ko gromadne stine vajaju se.Rascipalo se srce,pušća na sve strane,al krećen, ipak se krećen, podižen i njega i sebe;-idemo odavde. Mislin s e; milo moje kud ću,št a ću, kako ću i di ću,čime ću da iskopan pa ukopan i onda,ne znan ni kako ni zašto ,al zemljici te ne dan i donesen te doma,raspalin pećicu na " zapinjeni Max", umatan te u tvoju omiljenu dekicu i trljan i trljan,brljan i brljan i molin te olovnin suzan vrati se , molin te vrati se Polo, vratiii mi seeee molin te, volin teeee... Koliko je to trajalo još manje znan,nebitno,al nastavjan; otvori oke Polo, otvori oke i jubin i jubin i jubin to miči -mači stvorenjce i grcan i ne pristajen činit sve one radnje koje spadaju u reanimatoplovoglisiranje. Odjednom otvore s e te ko ugljen oke crne,najlipše na svitu,krenila nogica jedna pa druga,al pada, pada i pokušaje ponovo i pada. -Nemoj, nemoj se naprezat-šapćen tiho i grlin i jubin i jubin i grlin i grlin i toplin i milujen i ne znan više šta činin,al činin. I tad i sad grcan kad se sitin,kad se duša s dušon stopi,kad na pol puta ona olovna suza odrebati niz obraz izgonjena radosnicom,smaknuta da se nikad više ne vrati,nikad više. Neću dalje njanci slovca,sad da vidin di ste smorci s morca, jerbo Cvjetnjikovo skoro će pa da prikačin plovak za vama da ne priskočin proliće za petama,ooo yes!;)) |
